U znak sećanja na moju učiteljicu
Vrlo često se setim svoje učiteljice. Niska, mila i jako posvećena. Bili smo njena poslednja generacija i delovalo je kao da u potpunosti uživa u svom poslu. Dobro je procenjivala naše sposobnosti i sklonosti. Nosim je u divnom sećanju. Jako sam volela brojeve i učiteljici je delovalo da postoji mogućnost da se u budućnosti bavim brojevima..nije mnogo pogrešila. Ali ovo nije priča o mojoj povezanosti sa brojevima, ovo je priča o značaju učiteljice na naše ličnosti, a samim tim na naš život. Nikada neću zaboraviti moj prvi dan u školskoj klupi. Nadežda (moja drugarica iz vrtića) i ja smo sele u poslednju klupu jer smo bile najviše u tom trenutku. Učiteljica je ušla nečujno, imala je jako milo lice, nosila je naočare, mislim da sam je zavolela istog trena. Bila je pravedna- pohvaljivala kada je to bilo potrebno, ali je itekako umela da me ukori zbog moje brzopletosti u radu. Nekako je umela sa svima nama, sećam se druga iz razreda koji je bio jako nemiran, ali učiteljica nikada n