Još malo o značaju slobodne igre
Četvrtak je jedan od mojih omiljenih dana, tada odlazim u vrtić na par sati. Kako je stiglo leto (kalendarski NE, ali za mene 35C znače tropsko leto) čitavo pre podne deca provode u dvorištu, na terasi se malo odmore i predahnu uz užinu, a onda nastave sa igrom sve do 11:30, kada zaista postaje toplo. Pre nego počnem svoju novu priču o igri želim da sa vama podelim dve jako bitne informacije. Prva je ta da je visoki komesarijat za ljudska prava pri Ujedinjenim Nacijama davne 1989. godine ( kada je moja generacija krenula u prvi razred) prepoznala IGRU kao PRAVO SVAKOG DETETA. Rezolucija 44/25, konvencija o dečjim pravima. ( UN High Commissioner for Human Rights recognizes play as right for every children. Convention of the right of child. Resolution 44/25 of 20 November 1989) Druga, ništa manje bitna informacija, je da je američko udruženje pedijatara u januaru 2007. godine IGRU prepoznala kao suštinsku za razvoj zato što doprinosi kognitivnoj, fizičkoj, socijalnoj i emoc