Terapija Igrom

  Kad se setim svog detinjstva preplavi me osecaj sreće i mislim da je to najveće blago koje nosim u sebi. Afektivnu vezanost-sta je to? Mislim da je ova misao tinjala u meni godinama, rasla sam sa jednim roditeljem koji me je obasipao paznjom i ljubavlju i sa kojim sam stvorila neraskidivu vezu koja je istog intenziteta i danas kada sam ja odrasla osoba. Tu su neprestano bili moji deka i nana, kao i tetka i teca i njihova deca. To je ljubav koju nikada nisam mogla da objasnim samo rečima, to je ljubav za koju nije bila dovoljna ni moja gestikulacija, to je ljubav zbog koje sam ja ovakva kakva jesam. A šta je zapravo to? To je afektivna vezanost između roditelja (staratelja) i deteta, to je moja sigurna baza. Zbog ljubavi koju i danas osećam prema njima želim da podelim svoja saznanja iz oblasti afektivne vezanosti sa svim roditeljima i ako ikako mogu pomognem im u najodgovornijoj ulozi koju dobijamo kao odrasli ljudi, a to je uloga roditelja. Volela bih da počnem sa primer

Polako se približava početak još jedne školske godine. Ispisuju  nove stranice svojih života. Pokazalo se da je polazak u školu velika prekretnica u životu većeg dela mlađane populacije. I ja ga stavljam u rang sa ulaskom u pubertet, selidbom u novi stan (grad). To su potpuno nova iskustva i za decu i za njihove roditelje.  Ovaj tekst posvećujem roditeljima dece sa anksioznim poremećajima ( zato sto najviše praktičnog iskustva imam upravo sa ovom populacijom), a tu spadaju generalna anksioznost, socijalna fobija, separaciona anksioznost i selektivni mutizam. Za decu sa anksioznim poremećajima polazak u školu, prvi dan i prva nedelja predstavljaju veliku brigu i stres. Preplavljuju ih emocije koje ne mogu opisati, ne mogu da govore o tome sta osećaju, samo znaju da bi najradije ostali kod kuće i trude se da što duže odlože dolazak tog dana. To naravno nije moguće, stoga pred vama je nekoliko tipičnih primera kako im možete pomoći i koliko-toliko olakšati školske dane? Ono što je