AFEKTIVNA VEZANOST ILI STA JE TO LJUBAV IZMEDJU RODITELJA I DETETA

 Kad se setim svog detinjstva preplavi me osecaj sreće i mislim da je to najveće blago koje nosim u sebi. Afektivnu vezanost-sta je to? Mislim da je ova misao tinjala u meni godinama, rasla sam sa jednim roditeljem koji me je obasipao paznjom i ljubavlju i sa kojim sam stvorila neraskidivu vezu koja je istog intenziteta i danas kada sam ja odrasla osoba. Tu su neprestano bili moji deka i nana, kao i tetka i teca i njihova deca. To je ljubav koju nikada nisam mogla da objasnim samo rečima, to je ljubav za koju nije bila dovoljna ni moja gestikulacija, to je ljubav zbog koje sam ja ovakva kakva jesam. A šta je zapravo to? To je afektivna vezanost između roditelja (staratelja) i deteta, to je moja sigurna baza. Zbog ljubavi koju i danas osećam prema njima želim da podelim svoja saznanja iz oblasti afektivne vezanosti sa svim roditeljima i ako ikako mogu pomognem im u najodgovornijoj ulozi koju dobijamo kao odrasli ljudi, a to je uloga roditelja.

Volela bih da počnem sa primerima iz životinjskog sveta i nastavim sa ljudskim rodom. Okrenite se oko sebe i razmislite kako to rade životinje, mama majmum i dete majmum, mama panda i beba panda, mama pas i beba pas. U ovoj hijerarhiji ljudsko biće je na rođenju najbespomoćnije, beba ne može da zagrli svoju mamu kao što to radi beba majmun, ono plače i ima potrebu za dodirom i zagrljejem jer mu miris majke i njena toplina donose sigurnost. Kao najsavršenijim bićima, imamo potrebu da se na naše signale odgovara signalima. U zavisnosti od odgovora majke ili osobe koja se bavi bebom stvaraju se određene veze u našem biću. O tim vezama ja sada hoću da pišem.

Ne želim da vas opterećujem teorijom, ali moram da vam pomenem dva imena koja su vrlo bitna za teoriju afektivne vezanosti, a to su J. Bolby i M.Einswort, ovo dvoje ljudi je zaslužno za našu spoznaju veza između roditelja i deteta. Zato danas mogu da pišem o sigurnom i nesigurnom obrascu afektivne vezanosti. A zatim da nesiguran obrazac podelim na još dva a to su ambivalentni i izbegavajući obrazac.  A pre nego što krenem sa objašnjenjem obrazaca, želim vam reći da ne možemo govoriti o postojanju vezanosti pre nego što je dete uopšte u stanju da perceptivno prepoznaje majku. Ali da počnem od početka.

Kao sto sam vec navela, jos 1958. godine Bolby navodi da se sigurna afektivna vezanost stvara kod interakcije sa starateljima koji su senzitivni na detetove potrebe. Ovaj oblik afektivne vezanosti se stvara kod majki koje na vreme i adekvatno odgovaraju na signale deteta. Nesiguran obrazac afektivne vezanosti je potpuno suprotan od sigurnog, pa u tu grupu spadaju majke ili osobe koje se staraju o detetovi a koje ne odgovaraju na njegove signale na adekvatan nacin. M.Einswort je nesiguran obrazac podelila na dva: ambivalentan i odbacujuci. Decu sa ambivalentnim obrascem afektivne vezanosti mozemo prepoznati kao decu koja se tesko odvajaju od svoje majke, kada se majka vrati oni imaju potrebe za razmenom neznoscu sa majkom,ali su istovremeno i ljuti na nju, to su deca koja su oprezna pri susretu sa novim i nepoznatim odraslim osobama. Kod odbacujuceg oblika afektivne vezanosti dete ne reaguju intenzivno ni na odlazak ni na dolazak majke, kada ga majka ostavi ono ne trazi majku, a po povratku je ignorise.

Weinfild i saradnici 2008. godine daju grubu podelu na sigurno i nesigurno vezano odojce, i navode da sigurno vezano odojce - može da se osloni na majku kao dostupan izvor utehe i zaštite ukoliko se javi ova potreba;  u stanju je da usmeri ponašanja vezanosti prema majci i da se uteši i smiri u kontaktu s njom; spremno istražuje i ovladava sredinom. Nesigurno vezano odojce može da bude stalno anksiozno u pogledu majčine dostupnosti; ljuto je na majku zato što ona ne reaguje pravovremeno ili adekvatno na njegove signale; nije dovoljno slobodno pri istraživanju sredine; ima teškoće pri postizanju samopouzdanja i ovladavanja sredinom.

Ono sto je meni veoma bitno i sto zelima da podelim je cinjenica da su rana iskustva deteta sa majkom i uspostavljanje afektivne vezanosti veoma znacajne za celokupan detetov razvoj. Dete usvaja iskustva dobijena u interakciji sa majkom i stvara unutrasnje radne modele koji sadrze licna uverenja, ocekivanja, stavove i emocije prema sebi i drugima.  A to znaci da deca koja su usvojila siguran obrazac afektivne vezanosti (sigurna deca) formiraju sliku o sebi kao bicima vrednih ljubavi i paznje i sliku drugih kao osoba u koje mogu imati poverenje. Deca koja su usvojila ambivalentan obrazac afektivne vezanosti (ambivalentna deca) imaju negativnu sliku o sebi, a pozitivnu sliku o drugima. Deca koja su usvojila odbacujuci obrazac afektivne vezanosti (izbegavajuca deca) dizu oklop izmedju sebe i drugih da se ne bi ponovo razocarali, stvaraju odbrambeno-pozitivnu sliku o sebi I negativnu sliku o drugima.

Ono sto je centar mog interesovanja je posmatranje afektivne vezanosti kroz decju igru i igru roditelja-staratelja sa njima. Davnih godina su istrazivaci u ovoj oblasti otkrili da su  sigurna deca sklonija da se ponasaju autonomno u organizovanju sopstvene igre i sposobna da objekte koriste na fleksibilan nacin i imaju vecu sposobnost imaginacije. Razlika izmedju sigurne i nesigurne dece se ogleda u kvalitetu igre, pa su tako sigurna deca upornija, sklonija su da se ukljuce u igru koja je vec organizovana oko zadate teme. Vrlo bitan nalaz je da su epizode simbolicke igre kod sigurne dece duze i slozenije kada je majka bila angazovana, dok  kod nesigurne dece interakcija sa majkom nema tako podsticucu funkciju.   

Zbog centra svog interesovanja imam potrebu da vas upoznam sa procedurom koju je stvorila, vec pomenuta, M.Einswort 1978. godine a koja je koriscena za decu uzrasta od 12 do 20 meseci. Procedura se zove „ Situacija sa strancem“ i  sastoji se od sledecih sekvenci: 1. dete i roditelj ulaze u prostoriju; 2. dete istrazuje, roditelj se ukljucuje ako je neophodno; 3. u prostoriju ulazi nepoznata osoba; 4. roditelj ostavlja dete sa nepoznatom osobom; 5. roditelj se vraca i nepoznata osoba tiho izlazi; 6. roditelj ostavlja dete samo u prosotriji; 7. nepoznata osoba ulazi u prostoriju, ako je to neophodno stupa u komunikaciju sa detetom; 8.  roditelj se vraca, neznanac tiho izlazi. Ono sto je ključno je ponašanje deteta prema roditelju tokom dve epizode ponovnog zajedničkog susreta, a u kontekstu ponašanja u epizodama koje im prethode i koje ih slede. Iz ove procedure te daleke 1978. godine, Einswortova izvlaci tri oblika afektivne vezanosti, kasnije se dodaje i cetvrti.

Deca kategorisana kao sigurna koriste majku kao bazu sigurnosti za istraživanje – kada su uznemirena, traže kontakt s roditeljem. Kada dobiju potrebnu utehu, vraćaju se istraživanju. U epizodama separacije, sigurno vezano dete pokazuje da mu roditelj nedostaje. Pri ponovnom susretu se osmehuje, vokalizuje ili pokretom pozdravlja roditelja.

Deca kategorisana kao izbegavajuća odmah kreću u istraživanje, slabo ispoljavaju osećanja, ne traže kontakt s roditeljem da bi obezbedila sigurnost. Kada dete ostane samo, ne pokazuje vidljivo uznemirenje. Nepoznatu osobu lako prihvata kao partnera u igri. Po povratku roditelja, aktivno ga izbegava, ne gleda u njega, često se fokusira na igračke. Ako ga roditelj uzme u ruke, dete može da se ukoči ili izvije da bi izbeglo kontakt.

Deca u grupi ambivalentnih pokazuju vidljivu uznemirenost već pri ulasku u prostoriju i ne kreću u istraživanje. Kada ih roditelj ostavi, snažno protestuju. Po povratku roditelja, često se mogu smenjivati naizmenični zahtevi za kontaktom i znakovi ljutitog odbacivanja, pa i napadi besa. Ova deca ne uspevaju da nađu utehu i sigurnost u kontaktu s roditeljem.

Deca se kategorišu kao dezorganizovana ako pokazuju sled kontradiktornih obrazaca ponašanja, npr. snažno ponašanje vezanosti praćeno izbegavanjem, simultano ispoljavanje protivrečnih oblika ponašanja, neusmerene, nedovršene ili prekinute pokrete i izraze, stereotipno ponašanje, abnormalne stavove tela, ukočenost, usporenost pokreta, direktno ispoljavanje straha od roditelja, dezorijentisano ponašanje, vrlo brze promene afekta i dr.

 

Izvor: AFEKTIVNA VEZANOST I PORODIČNI ODNOSI: RAZVOJ I ZNAČAJ- Tatjana Stefanović-Stanojević, Ivana Mihić i Nataša Hanak 

P.S. Inspiracija pronadjena u nekoliko tribina koje sam odgledala ovih dana a odnose se na odnos dete-roditelj. Veliko hvala mojoj dragoj profesorki Tanji sto me je upoznala sa celokupnom pricom koja se odnosi na afektivnu vezanost.