Постови

Moje putovanje, deo drugi

  Šta mislite o matematici? Na kom mestu je ona u Vašem životu? Koliko ste bliski ili udaljeni od nje? Od 2017. godine radim na projektu koji proučava uticaj različitih faktora na matematiku. Pod različitim faktorima podrazumevam kognitivne (pažnja i izvršne funkcije), emotivne (generalnu i matematičku anksioznost), motivacione (samopouzdanje i samoefikasnost) i socijalne faktore (stereotipi). Moram priznati bilo je tu mnogo više posla nego što sam očekivala jer mi je na početku projekat delovao, nekako kratak, za period od tri godine koliko traje doktorat. Ali sam na kraju shvatila da nije bilo dovoljno vremena za sve. No, ne želim da pišem o svojim doktorskim studijama već o tome šta sam iz njih naučila. Prvi i meni najvažniji utisak je KAKO JE MATEMATIKA NAJKOPLEKSNIJI POJAM sa kojim sam se blisko susrela. Kako se osećate kada pročitate predhodnu rečenicu? Nisam imala nikada problema sa matematikom, još manje sa brojevima i sve mi je to bilo jako zanimljivo u mojim dečjim godinam
Постави коментар
Прикажи све

Moje putovanje, deo prvi

Život nije bajka. Ali nije ni crn ni beo..predstavlja paletu boja koju stvaramo sami i uz pomoć ljudi koji nas okružuju. U poslednje dve godine sam provela mnogo sati i proputovala mnogo kilometara kako bih širila značaj igre i terapije igrom za razvoj svakog deteta. Upoznala sam mnogo ljudi, videla sam se sa nekim ljudima koje godinama nisam videla i učvrstila neke stare veze koje su se uspavale. A šta sam zapravo naučila? Nijedan cilj se ne dostiže lako i za sve treba vreme i mnogo uložene energije (mada sam ovu lekciju davno savladala, sada sam je samo obnovila). Ništa se ne menja preko noći, a ponajmanje sredine koje su zatvorene i ne dozvoljavaju vam da ih dodirnete. Opstaju samo oni koji duboko veruju, uporni i oni sa određenom količinom energije. Ja sam veliki borac, najverovatnije zato što sam rođena na brdovitom Balkanu. Stoga sam spremna na mnoštvo novih lekcija koje će mi put doneti sa sobom. Puno ulažem u svoje obrazovanje i iskreno mislim da mi se do sada to uve
Постави коментар
Прикажи све

Kako su me anksiozna deca naučila da ih prepoznam

Često (da ne kažem uvek) sam se u svom radu, kao psiholog i dečji psihoterapeut, sretala sa pitanjem koje su mi roditelji postavljali, ali ne samo oni postavljale su i vaspitačice i učiteljice. A to pitanje glasi:“Kako to nismo primetili?“ ili „Kako u buduće možemo prepoznati?“ U narednih nekoliko redova vam predstavljam neke od znakova koje možete prepoznati i tumačiti kao znake anksioznosti, a sa kojima sam se srela u svom radu. Deca koja su anksiozna pored nelagode koju osećaju imaju vrlo često osećaj da su umorni ili bar tako kažu. Jedna od devojčica sa kojom sam radila, a imala je izraženu separacionu anksioznost, vrlo često je osećala umor i jako teško se budila prepodne za školu. Pored umora je vrlo često imala glavobolje i bolove u stomaku . Vodili su je vrlo često kod pedijatra koji je nakon nekoliko ovakvi poseta, u kraćem vremenskom periodu, predložio konsultaciju sa psihologom. Devojčica je bila potpuno zdrava, ali anksiozna.   Kada sam je upoznala i ja sam imala o
Постави коментар
Прикажи све