Sta reci detetu? O razvodu II deo

Kada razmisljam o temi o kojoj zelim da pisem, nekako mi se u vecini slucajeva desi da dobijam informacije o istoj sa razlicitih strana. Oduvek sam volela da citam, ucim i istrazujem pa mi tako i ovo pisanje pricinjava veliko zadovoljstvo. Jos sam srecnija ako moji tekstovi otvaraju neke nove vidike. Pisala sam o razvodu. Meni je ta tema neiscrpna jer mislim da uvek imamo jos nesto da dodamo-  roditelji, deca sa kojom radim, ja kao aktivni posmatrac.

Kada se donese odluka o razvodu braka ili prekidu zajednickog zivota, partneri su vec u jako stresnom period, jer nije nimalo lako doneti takvu odluku. To znaci da neko koga ste voleli ili  vam je puno znacio, vise nece biti tu kad se ujutru probudite. To znaci da vise necete imati kod kuce nekog sa kim cete deliti i srecu i tugu. To znaci da se jedan deo zivota zavrsava na jako stresan nacin. Kako nisam bracni savetnik, vec decji psihoterapeut o razvodu ne mogu toliko da pisem iz ugla odraslog, koliko mogu iz ugla deteta. Ono sto je zajednicko za celu porodicu je da svi jako pate u ovom period, ali svako na svoj nacin.

U toj bujici razlicitih emocija, u razmisljanju o najboljim mogucim potezima, kod starije dece mozemo lako prepoznati da im je potrebna pomoc, (ovde mislim na decu stariju od 7 godina), kod mladje dece roditeljima deluje kao da kod njih nema promena, a ustvari velike promene se dogadjaju i kod njih.

Deca na uzrastu od 5-6 godina i mladja znaju da se nesto dogadja u kuci ali ni sama ne mogu da shvata sta se zapravo dogadja. Njima treba na sto jednostavniji nacin i najobicnijim jezikom objasniti novonastalu situaciju. TREBA IM JASNO OBJASNITI STA RAZVOD ZNACI ZA NJIH. Treba im jasno objasniti kako  novonastala situacija utice i kako ce uticati na njihov zivot. Npr. “Mama ce ziveti u ovom stanu, tata ce ziveti u novom stanu. Ti ces spavati u ovom stanu, ali kada pozelis mozes spavati i u drugom stanu.  Cetkicu za zube, igracke, knjige, kompjuter imaces i ovde i u drugom stanu. Kada god budes zeleo/a moci ces da ides i vidjas se sa… Provodices vikende onako kako se unapred, zajednicki dogovorimo...” Sto vise konkretnih informacija dete dobije, to ce se osecati bolje i sigurnije.

Ono sto je takodje jako bitno kada se deci saopstavaju informacije o razvodu braka, roditelji (obicno) usled grize savesti koriste fraze kao sto su:”Mi cemo i dalje biti porodica”, “Nista se nece promeniti”, sto samo dovodi do konfuzije kod mladje dece kojoj je neophodno precizno objasnjenje. Bez obzira koliko vam delovalo surovo i previse emotivno oni zele jasna objasnjenja kako bi stvorili jasnu sliku.

Neophodno im je da znaju da to sto se mama i tata razilaze ne znaci da ce i oni biti ostavljeni od strane svojih roditelja. To je jako veliki strah koji deca na ovom uzrastu osecaju zato im je neohodno da znaju da ih NI MAMA NI TATA NECE OSTAVITI BEZ OBZIRA STO ONI OSTAVLJAJU JEDNO DRUGO. Sa druge strane, jako je bitno da roditelji znaju- UKOLIKO SE RAZVODITE OD SVOG PARTNERA, NE RAZVODITE SE OD SVOJE DECE.

Tenzija je jako velika, odnosi su jako zategnuti, ali nemojte dozvoliti da ova situacija dovede do toga da zaboravite sta je dobro za vase dete. Predpostavljam da ce dobar deo vas sada pomisliti da je lako to reci, ali kako sprovesti u delo? Pokusajte da vasa deca ne izgube svakodnevnu rutinu tokom procesa razvoda, pokusajte da u njihovom prisustvu  tenzija bude, koliko-toliko, umanjena (jer oni uvek misle da su oni nesto skrivili), pokusajte da napravite distancu od procesa razvoda u prisustvu vase dece. Bilo bi dobro da u oba stana (i kod jednog i kod drugog roditelja) imaju  pribor za higijenu, garderobu, igracke- osecace se prijatnije. Bitno je da ne osete veliku razliku izmedju tatinog stana i maminog stana jer oba stanu su njihov dom.

Iz mog iskustva ono sto ih najvise zbunjuje je dnevni raspored - gde ce prespavati, ko ce ih pokupiti iz vrtica, ko ih vodi na sport i ostale aktivnosti. Dobro je da znaju ko ce i kada doci po njih. Mozete im raspored reci pre spavanja ili ujutru pre odlaska u vrtic. Oni se tada mnogo bolje osecaju i ne stvara im se konfuzija. Mozete napraviti  raspored na nedeljnom nivou- sebe oznaciti zelenom bojom, svog partnera plavom, jako jasan i precizan raspored i okaciti ga u njihovoj sobi. 

Prema statistici broj razvoda je poslednjih desetak godina u porastu, ali mislim da neka vrsta podrske i edukacije za roditelje ne postoji (nadam se da gresim, ali mi se cini da ne gresim). Ono sto ja savetujem roditelje koji mi se obrate sa ovom vrstom problema je sledece: “ RAZVOD JE TEZAK I TRAUMATICAN PROCES ZA CELU PORODICU. SVAKO PATI NA SEBI SVOJSTVEN NACIN I U ZAVISNOSTI OD SVOJIH GODINA I PERIODA RAZVOJA. NEMOJTE DA CEKATE DA PRIMETITE DA VASEM DETETU NIJE DOBRO. KADA ODLUCITE DA SE RAZVEDETE POTRAZITE POMOC (SAVET) STRUCNJAKA KAKO BI STE SE VI I VASA PORODICA STO PRE ADAPTIRALI NA NOVONASTALU SITUACIJU.”

P.S. Toplo preporucujem knjigu “Razvod, a sta sa decom?” Dzuli Lin Evans, izdaje “Psihopolis”