Terapija Igrom

Četvrtak je jedan od mojih omiljenih dana, tada odlazim u vrtić na par sati. Kako je stiglo leto (kalendarski NE, ali za mene 35C znače tropsko leto) čitavo pre podne deca provode u dvorištu, na terasi se malo odmore i predahnu uz užinu, a onda nastave sa igrom sve do 11:30, kada zaista postaje toplo. Pre nego počnem svoju novu priču o igri želim da sa vama podelim dve jako bitne informacije. Prva je ta da je visoki komesarijat za ljudska prava pri Ujedinjenim Nacijama davne 1989. godine ( kada je moja generacija krenula u prvi razred) prepoznala IGRU kao PRAVO SVAKOG DETETA. Rezolucija 44/25, konvencija o dečjim pravima. ( UN High Commissioner for Human Rights recognizes play as right for every children. Convention of the right of child. Resolution 44/25 of 20 November 1989) Druga, ništa manje bitna informacija, je da je američko udruženje pedijatara u januaru 2007. godine IGRU prepoznala kao suštinsku za razvoj zato što doprinosi   kognitivnoj, fizičkoj, socijalnoj i ...

U poslednje vreme stalno mi se vracaju secanja iz detinjstva, mnogo vremana sam provodila u igri i to potpuno slobodnoj, odrasli su se ukljucivali samo ukoliko ih pozovem. Onda tu svoju igru uporedjujem sa igrom danasnje dece. Dosta razlicitosti, a sa druge strane i dosta slicnosti. Ono sto jako volim kod svog posla je to sto sve sto procitam imam priliku i da vidim, a evo i kako. Dva puta nedeljno volontiram u jednom privatnom vrticu gde provodim par sati potpuno uzivajuci sa decom u slobodnoj igri. Nekada sam deo te slobodno igre a nekada sam samo posmatrac, to sve zavisi od decje potrebe. Njihov dan u vrticu izgleda otprilike ovako - oko 8 ujutru dolaze u vrtic, gde zapocinju sa igrom, nestrukturirana, slobodna igra traje do nekih 9 i 30. Tada se   vaspitacice ukljucuju i strukturiraju igru. Pricaju sa decom o utiscima od prethodnog dana, zatim se igraju neku od grupnih igara, onda se cita   prica, pevaju se nekoliko pesmica (sve ovo stane u 30 do 45 minuta) i nako...

Nakon svake zavrsene edukacije pomislim na roditelje dece sa kojom radim. U poslednjih par godina, a mozda i vise, intenzivno razmisljam o edukaciji za roditelje. Iako vise ne zivim u Srbiji i dalje sam u kontaktu sa roditeljima dece sa kojom sam nekad radila, ali sam upoznala i neke nove roditelje sa kojima delim svoje prakticno i teorijsko znanje. Sa roditeljima delim svoju impresiju d aim je zaista potreban neko i kada se radio o manjim problemima. Od trenutka kada sam pocela sa istrazivanjem koje se odnosilo na motive za roditeljstvo (moj diplomski rad) shvatila sam da treba buducim roditeljima pruziti podrsku od prvog saznanja d a ce postati roditelji-   krenuti od trenutka kada zena sazna da je trudna, jer nismo sve iste i nisu svi isti. Nekom treba podrska, neko je potpuno samostalan. Za one kojima treba podrska, lepo bi bilo otvoriti nesto poput skolice za buduce roditelje. Zaposliti strucna lica da pomognu i objasne im sta je zapravo “drugo stanje”, kako buducim ma...

Nastavljam pisanje o znacaju oceva za decji razvoj, kako kognitivni, tako   emotivni. Danas vise sa naucne strane, ali ipak iz licnog iskustva, jer delim sa vama svoj diplomski rad. Interesovanje za ovu oblast   javilo se zbog malog broja istraživanja sa kojima sam se srela tokom svog studiranja. Zašto se parovi odlučuju za stvaranje porodice? Koji su njihovi motivi? -   samo su neka od pitanja koja sam postavljala sebi. Iz ovog i mnogih drugih razloga odlucila sam (uz podrsku svog mentora) da se u svom diplomskom radu jednim delom bavim motivacijom za roditeljstvo kod trudnica i buducih oceva. Neke delove svog diplomskog rada delim danas sa vama, a i u nekim narednim pisanjima. Ovo istrazivanje   je obavljeno u periodu od novembra 2009. godine do februara 2010. godine. Za mene je bilo to jako interesantno i inspirativno iskustvo jer sam provodila odredjeno vreme sa ispitanicima i razmenjivala informacije sa njima. Trudnoća kao prekrasno iskustvo, nosi sa...