Znacaj slobodne igre



U poslednje vreme stalno mi se vracaju secanja iz detinjstva, mnogo vremana sam provodila u igri i to potpuno slobodnoj, odrasli su se ukljucivali samo ukoliko ih pozovem. Onda tu svoju igru uporedjujem sa igrom danasnje dece. Dosta razlicitosti, a sa druge strane i dosta slicnosti. Ono sto jako volim kod svog posla je to sto sve sto procitam imam priliku i da vidim, a evo i kako.
Dva puta nedeljno volontiram u jednom privatnom vrticu gde provodim par sati potpuno uzivajuci sa decom u slobodnoj igri. Nekada sam deo te slobodno igre a nekada sam samo posmatrac, to sve zavisi od decje potrebe. Njihov dan u vrticu izgleda otprilike ovako - oko 8 ujutru dolaze u vrtic, gde zapocinju sa igrom, nestrukturirana, slobodna igra traje do nekih 9 i 30. Tada se  vaspitacice ukljucuju i strukturiraju igru. Pricaju sa decom o utiscima od prethodnog dana, zatim se igraju neku od grupnih igara, onda se cita  prica, pevaju se nekoliko pesmica (sve ovo stane u 30 do 45 minuta) i nakon ovakve vrste igre dolazi uzina i kratak predah. Nakon uzine deca imaju nekih pola sata fine motorike, spremaju kolacice koje ce posle rucka jesti, crtaju, prave od gline ono sto zele..Od 10:45 do 13:00 vreme provode u slobodnoj igri u dvoristu (bez obzira na vremenske prilike i neprilike) i tamo provode narednih sat i po do dva u slobodnoj igri. Nakon slobodne igre sledi rucak, nakon rucka se ponovo citaju price, a nakon prica se deca slobodno igraju sve dok roditelji ne dodju po njih. Ne zelim da pisem o idealnom vrticu, zelim samo da sa vama podelim neka svoja razmisljanja, zelim da vam kazem da se jako prijatno osecam u ovom vrticu i uvek se radujem odlasku i susretu sa decom.
Sto vise proucavam igru sa svih aspekata to vise verujem u njenu moc. A danas sa vama delim znacaj slobodne igre. Iz moje perspektive postoji puno razloga zasto je detetu potrebna nestrukturirana, slobodna igra, a danas pisem o pet (po meni) najbitnijih aspekata.
1.      Slobodna igra razvija detetov mozak- studije su pokazale pozitivan uticaj slobodne, nestrukturirane igre na kognitivni, ponasajni, emocionalni i socijalni razvoj deteta. Takodje se pokazalo da jaca detetovu otpornost, neguje nezavisnost i unapredjuje vestine resavanja problema.
2.      Nestrukturirana igra unapredjuje kreativnost- kada ih ostavimo (mi,odrasli) da samostalno razvijaju igru u pravcu u kome ono to zeli, dete razvija kreativnost i kreativno misljenje. Kada imaju slobodu da opuste svoj  um i svoje telo dolazi do kreativnog resavanja problema.
3.      Kroz slobodnu igru dete otkriva ono sto zapravo voli i u cemu najvise uziva, a na ovaj nacin otkriva svoja interesovanja, talente i bolje upoznaje sebe.
4.      Ovo je trenutak kada razvijaju  nove veze, kako sa svojim vrsnjacima, tako i sa odraslim ljudima koje ukljucuju u svoju igru. Osim sto pomaze u socijalizaciji, kroz igru sa drugim osobama dete razvija pregovaracke vestine, definise norme, razvija empatiju…
5.      Za mene (a nadam se i za svakog ko radi sa decom) jako je bitno da se dete oseca sigurno kako u mom prostoru, tako i u svakom prostoru u kome se nalazi. Tokom slobodne igre dete se oseca sigurno jer ne postoje tacni i netacni odgovori, ispravno i neispravno. Dete ima slobodu da isproba svoje ideje, testira ih i isproba ih opet i opet i opet i opet…kroz ovakvu igru dete razvija otpornost i hrabrost.
Tokom slobodne igre dolazi i do igre uloga koja je jako bitna za decji razvoj, emocionalni  socijalni.  
“ Kada se deca pretvaraju u igri,kada glume, oni koriste svoju mastu da bi se kretali izmedju granica realnosti. Stapic moze biti magicni stapic. Carapa moze biti marioneta. Dete moze biti super- heroj.” F. Rogers  
Danas je jedna grupa dece u vrticu uz pomoc stolova, klupa i stolica napravila autobus i vozila se dugo razlicitim putevima. Druga grupa dece su bili ratnici koji se povremeno pretvaraju u divlje pse. A dve devojcice od po 3.5 godine su bile dve mame koje imaju male bebe koje su bolesne i trebala im je konsultacija sa doktorom.
Svako dete je kroz svoju ulogu aktivno eksperimentisalo sa svojim socijalnim i emocionalnim ulogama iz realnog zivota. Grupa dece koja se vozila autobusom je vezbala resavanje problema na kreativan nacin, jer  im se u jednom pokvario autobus a u drugom su imali previse putnika i morali su da ih sve prime (neki su kasnili na posao, neki u skolu, a neki kod lekara). U situaciji kada dete odigrava neku ulogu, ono zapravo “hoda u tudjim cipelama” sto je jako bitno za razvoj empatije, zapravo ovo je jedan od nacin na koji deca uce empatiju. Kada je pukla guma na autobusu “vozac” autobusa je bio jako zabrinut da li ce uspeti da promeni gumu, jedan od “putnika” mu je rekao da ne brine jer ce mu svi oni pomoci da promeni gumu. Jedna od “mama” je objasnjavala drugoj “mami” da nema potrebe da brine, “doktor” kod koga vode svoje “bebe” je jako dobar. “Ratnici” su se udruzili u borbi protiv “zlih sila” i odbranili svoj kamp.
Danas su deca u vrticu vezbala svoje emocionalne i socijalne vestine, razvijala  jezik, kogniciju i na jako kreativan nacin resavala razlicite vrste problema. Bio je ovo jedan u nizu uspesnih dana za njih. A ja sam uzivala svim svojim culima i podsecala sebe zasto sam izabrala terapiju igrom i zasto duboko verujem u njenu moc.
Deca kroz igru uce kako da istrazuju svet, kako da prihvate rizik, kako da isprobaju nove stvari i jako bitno, deca kroz igru upoznaju sebe. Ne zaboravite da su igracke detetove reci a igra detetov jezik.

Коментари

Популарни постови са овог блога

STRAH OD ODVAJANJA ILI SEPARACIONA ANKSIOZNOST

Kako su me anksiozna deca naučila da ih prepoznam

Moje putovanje, deo drugi