Kada strah preplavi citavo telo ili jos jedna prica o selektivnom mutizmu



Oktobar je mesec kada se razmenjuju informacije, drze razlicite tribune, seminari, radionice sa temom: ” Sta znamo o selektivnom mutizmu? ” Sa jedne strane ne volim kada nesto vezemo za neki datum ili mesec , vise mi se dopada da stalno razgovaramo i sirimo svoja znanja. Sa druge strane toliko toga ima o cemu treba pricati da je mozda i dobro kada nesto vezemo za neki dan, nedelju ili mesec i onda cesce pricamo o tome.
Vec sam pisala o selektivnom mutizmu, ali sada imam potrebu da pricu ponovim, mozda nesto i dodam. Ovaj tekst bice vise informativan, sa manje prakticnih primera jer zelim da podelim sto vise jasnih informacija sta je zapravo selektivni mutizam.
Sta je zapravo SELEKTIVNI MUTIZAM? Selektivni mutizam je kompleksan  anksiozni poremecaj koji se (uglavnom) javlja u detinjstvu, a karakterise ga nemogucnost komuniciranja u odredjenim  socijalnim situacijama.  Deca sa selektivnim mutizmom  imaju potpuno razvijen govor i  koriste ga u okruzenju u kom  se osecaju sigurno. Ova vrsta poremecaja je jako naporna i bolna za decu, jer ona prozivljavaju jako emotivne trenutke tokom boravka u okruzenju u kome nisu u mogucnosti da govore. Deca osecaju strah da govore u okruzenju gde se od njih ocekuje. Kako je svako dete licnost za sebe, tako se i “amplitude” straha razlikuje i imamo razlicite “intenzitete” ovog poremacaja. Kod neke dece moze doci do potpunog gubitka govora u novim socijalnim situacijama, kao sto je npr. vrtic, skola. Kod neke dece strah nije tako izrazen pa oni posle nekog vremena stupaju u komunikaciju sa vaspitacicom ili uciteljicom, ali kroz saputanje. Kod neke dece selektivni mutizam se iskazuje kroz potpunu “zaledjenost” tela, ova deca su u stanju da ceo dan provedu na jednom mestu u prosotriji i da se ne pomere. Glavni razlog za nepomeranje je preplavljenost osecanjem straha koja ih u potpunosti obuzme, bez mogucnosti da se ona smanji sama od sebe. Neka deca deluju jako relaksirano i ukljuceno u rad grupe, ali nikad im niko od clanova grupe nije cuo glas.  Ono sto se pokazalo jako izrazeno kod ove dece je bogata neverbalna komunikacija. Upravo ova grupa dece je razvila neverbalni nacin komuniciranja sa svojom okolinom.
Sta je uzrok selektivnog mutizma? Kroz istrazivanja (kojih nema puno) u 90% slucajeva se pokazalo da postoji genetska predispozicija za anksioznost. Jedan od roditelja je uglavnom jako anksiozan. Istrazivanja su, takodje, pokazala da deca sa selektivnim mutizmom imaju inhibirani temperament, da su jako povucena i mirna.  A temperament im dolazi do izrazaja  u situacijama  kao sto su decji rodjendani, porodicna slavlja, polazak u vrtic ili skolu, kada biraju da se sama igraju ili da ostanu za stolom pored svojih roditelja ili da se igraju sa vrsnjacima ali da samo ponekad kroz sapat nesto izgovore.  
Istrazivanja su pokazala da odredjena grupa dece moze imati i problema kod procesuiranja specificnih senzornih informacija- pa tako mogu biti pojacano osetljiva na odredjenu vrstu zvuka, na odredjenu svetlost, ukus, dodir. U mojoj praksi se pokazalo da su svi decaci  sa kojima sam radila voleli da se igraju sa odredjenom igrackom, koja je po teksturi bila jako mekana i punjena nekom vrstom materijala koji je suskao. Tu lutku su jako voleli i pokazivali naklonost prema njoj, sto se nije pokazalo kod ostale dece koja su dolazila na terapiju.
Jedan deo dece sa selektivnim mutizmom  (oko 20%) ima poremecaje u govoru, teskoce u ucenju sto jos vise dovodi do njihovog zatvaranja i nemogucnosti komunikacije u novoj sredini. Takodje se kroz istrazivacki rad pokazalo da odredjeni broj dece dolaze iz biligvalnih i multilingvalnih okruzenja. Ova deca su, obicno, promenila mesto boravka pre pocetka obrazovnog procesa- rasla su u sredini u kojoj se govori jedan jezik, a krecu u vrtic ili skolu u zemlji u kojoj se govori drugi jezik. Kod ove grupe dece postoji veliki strah od izrazavanja na drugom jeziku i mogucnosti greske tokom govora na novom jeziku i u novom okruzenju. Zbog preplavljenosti emocijom straha deca se povlace i prestaju da govore.
Kako prepoznati dete sa selektivnim mutizmom i koje su njihove karakterisitke? NE POSTOJI RAZLIKA U PONASANJU DETE SA SELEKTIVNIM MUTIZMOM I DETETA KOJE NEMA SELEKTIVNI MUTIZAM, KADA SE DETE SA SM-om NALAZI U SIGURNOM OKRUZENJU. Jedna mama je svoju cerku od 4 godine opisivala kao jako zivahno i pricljivo dete kod kuce. Jedan tata je opisivao svog sina kao neuhvatljivog i nezaustavljivog kod kuce. Ono sto ih razlikuje od druge dece su socijalne situacije u kojima prestaju da govore zbog jako izrazene emocije straha, koja ih u potpunosti preplavi.
Kod neke dece sa SM-om pokazalo se da imaju hladan izraz lica i da se nikada ne smeju u novom kruzenju, imaju krut govor tela sa pognut ramenima ka napred, izbegavaju kontakt ocima, glavu okrecu suprotno u odnosu na ljude sa kojima treba da komuniciraju (ukoliko je jedan od roditelja u blizini glavu okrecu ka njemu), radije biraju da budu sami u uglu prostorije i igraju se, ukoliko izaberu da se igraju u grupi ne uspostavljaju verbalnu komunikaciju ni sa jednim clanom grupe.

I za kraj… Ono sto je meni jako bitno kada krenem da radim sa detetom koje ima selektivni mutizam je STVARANJE PRIJATNOG OKRUZENJA U KOME CE  USPETI DA SE OPUSTI I OSETI PRIJATNO I SUGURNO, onog trenutka kada se dete oseti sigurno ono pocinje da govori. Svoj nacin rada pokusavam da prenesem i na uciteljice i vaspitace jer rad sa detetom sa selektivnim mutizmom zahteva vreme, jako izrazenu empatiju i empaticko slusanje, kao i veru u njegove kapacitete i mogucnosti.

P.S. Preporucujem da odgledate dokumentarce na YouTube-u pod nazivom “Help me to speak” kako biste doboli sto potpuniju sliku.

Коментари

Популарни постови са овог блога

STRAH OD ODVAJANJA ILI SEPARACIONA ANKSIOZNOST

Kako su me anksiozna deca naučila da ih prepoznam

Moje putovanje, deo drugi