Još malo o značaju slobodne igre

Četvrtak je jedan od mojih omiljenih dana, tada odlazim u vrtić na par sati. Kako je stiglo leto (kalendarski NE, ali za mene 35C znače tropsko leto) čitavo pre podne deca provode u dvorištu, na terasi se malo odmore i predahnu uz užinu, a onda nastave sa igrom sve do 11:30, kada zaista postaje toplo.

Pre nego počnem svoju novu priču o igri želim da sa vama podelim dve jako bitne informacije.

Prva je ta da je visoki komesarijat za ljudska prava pri Ujedinjenim Nacijama davne 1989. godine ( kada je moja generacija krenula u prvi razred) prepoznala IGRU kao PRAVO SVAKOG DETETA. Rezolucija 44/25, konvencija o dečjim pravima. (UN High Commissioner for Human Rights recognizes play as right for every children. Convention of the right of child. Resolution 44/25 of 20 November 1989)

Druga, ništa manje bitna informacija, je da je američko udruženje pedijatara u januaru 2007. godine IGRU prepoznala kao suštinsku za razvoj zato što doprinosi  kognitivnoj, fizičkoj, socijalnoj i emocionalnoj dobrobiti deteta i mladih (“Play is essential to development because it contributes to the cognitive, physical, social and emotional well-being of children and youth.” American Academy of Pediatrics.  Clinical report Volume 119.  Number 1 January 2007).

Vraćam se na svoje vreme provedeno sa decom u vrtiću. U prošlom tekstu pisala sam o značaju slobodne igre. Danas pišem o značaju igre koja se dešava tokom slobodne igre a zove se pretvarajuća igra ili pretend play. To su oni trenuci kada deca tokom slobodne igre ulaze u različite uloge. Danas je ta igra izgledala ovako- nekoliko dečaka i devojčica su bili nova vrsta jako brzih pasa koji vole mnogo da jedu određenu vrstu hrane, jedna grupa mlađih devojčica je bila u ulozi graditelja dvorca od drvenih kocki, a grupa starijih dečaka su bili vojnici koji su štitili svoje utvrđenje. Opšti utisak je da su svi jako uživali, a šta se zapravo dešavalo tokom današnje igre iz mog ugla i koje su dobrobiti ove vrste igre.

Prva grupa dečaka i devojčica koji su ušli u ulogu nove vrste pasa su se uglavnom kretali četvoronoške i moj utisak je bio da je u njihovom slučaju najveći benefit u oblasti motoričkih sposobnosti. Kretali su se neverovatnom brzinom i sve vreme su se jako glasno smejali. Pozitivne emocije koje su bile vidljive i mogle su se čuti povećavaju efikasnost imunog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema. Fizička aktivnost smanjuje stres, umor, povrede, i smanjuje mogućnost za pojavu depresije. Takođe, povećava opseg kretanja, agilnost,
koordinaciju, ravnotežu i fleksibilnost.

Devojčice kao gradioci dvorca. Kako su one najmlađe u ovom vrtiću mišljenja sam da su dobrobiti igre u njihovom slučaju kognitivne i emocionalno-socijalne prirode. Sve vreme su vodile računa o preciznosti tokom postavljanja drvenih kocki. Jako im je bilo bitno da kocke ne izlaze iz okvira koje su zajednički odredile. Nisam primetila vođu u ovoj “gradnji” pa sam mišljenja da su “radile” na polju emocionalnu fleksibilnost i otvorenosti. Jedan od emocionalnih benefita igre je povećanje smirenosti, otpornosti, prilagodljivost i sposobnost da se nosimo sa iznenađenjima i promenama. To su devojčice jasno pokazale tokom građenja njihovog dvorca. Ne treba zaboraviti i činjenice da igra umanjuje strah, anksioznost, stres i  razdražljivost, stvara radost, intimnost i samopoštovanje.

Treća grupa, starijih dečaka-vojnika, je imala jako zanimljivu igru, koja je tipična za njihov uzrast. Uživali su u njoj istim intenzitetom kao i ostale grupe dečaka i devojčica. Benefiti njihove igre su socijalne prirode- povećanje empatije, saosećajnosti i deljenja; stvaranje novih  mogućnosti i novih izbora. Svako ko je želeo mogao je da im se pridruži u igri čime se promovišu odnosi zasnovani na uključivanju umesto isključenja; boreći se protiv zamišljenog neprijatelja, komunicirali su isključivo neverbalnim putem što poboljšava neverbalne sposobnosti. Moj najjači utisak njihove igre je to što su bili apsolutno skoncentrisani na igru što pojačava pažnju i brinuli se jedni o drugima što pojačava afektivnu vezanost.

Karen Stagnitti (2013) u jednom od svojih članaka koji se odnose na važnost pretvarajuće igre navodi da je ovakva igra u periodu od 18 meseci do 6 godina bitna zato što utiče na razvoj kognicije i metakognicije, socijalne kompetentnosti, razvoj sposobnosti za rešavanje problema (konvergentno i divergentno mišljenje), poboljšanje fine i grube motorike, razvoj jezika, emocionalno razumevanje, razumevanje konteksta, razvoj kreativnosti i naracije.

Ono što zapravo želim da podelim sa vama sada i ono što želim da delim u budućnosti su naučno dokazane činjenica da je IGRA ZABAVNA, KREATIVNA, OSLOBAĐA OD STRESA, OHRABRUJE, PODSTIČE POZITIVNU SOCIJALNU INTERAKCIJU..Dozvolimo deci da se igraju na način koji oni sami odaberu jer to ima nebrojene dobrobiti  za njihov rast i razvoj.