Terapija Igrom

NEKOLIKO PREPORUKA UKOLIKO RADITE ILI POZNAJETE DETE SA SELEKTIVNIM MUTIZMOM PODRZAVAJUCA OKOLINA - to je ono sto im je neophodno! 1.       Ukoliko ste vi vaspitac ili ucitelj a imate djaka sa selektivnim mutizmom, izbegavajte svakodnevno postavljanje pitanja DA LI CE DANAS RAZGOVARATI SA VAMA? ili poklanjati posebnu paznju njihovom problem. Deca sa anksioznim poremecajima, narocito deca sa selektivnim mutizmom ne vole da im se poklanja posebna paznje jer imaju osecaj da su u centru paznje a to im nikako ne prija i jos vise povecava njihov strah. 2.       Njihova samosvest je na jako visokom nivou i ne zele posebnu paznju. ZELE TRETMAN KAO I SVA OSTALA DECA . Oni su jako dobri posmatraci, zato vodite racuna kako im se obracate i kada pricate o njima. 3.       NE POSTAVLJAJTE IM DIREKTNA PITANJA! Ponekad vaspitaci i ucitelji (iz najbolje moguce namere) postavljaju direktna pitanja u nadi da ...

Oktobar je mesec kada se razmenjuju informacije, drze razlicite tribune, seminari, radionice sa temom: ” Sta znamo o selektivnom mutizmu? ” Sa jedne strane ne volim kada nesto vezemo za neki datum ili mesec , vise mi se dopada da stalno razgovaramo i sirimo svoja znanja. Sa druge strane toliko toga ima o cemu treba pricati da je mozda i dobro kada nesto vezemo za neki dan, nedelju ili mesec i onda cesce pricamo o tome. Vec sam pisala o selektivnom mutizmu, ali sada imam potrebu da pricu ponovim, mozda nesto i dodam. Ovaj tekst bice vise informativan, sa manje prakticnih primera jer zelim da podelim sto vise jasnih informacija sta je zapravo selektivni mutizam. Sta je zapravo SELEKTIVNI MUTIZAM? Selektivni mutizam je kompleksan   anksiozni poremecaj koji se (uglavnom) javlja u detinjstvu, a karakterise ga nemogucnost komuniciranja u odredjenim   socijalnim situacijama.   Deca sa selektivnim mutizmom   imaju potpuno razvijen govor i   koriste ga u okru...

Kada razmisljam o temi o kojoj zelim da pisem, nekako mi se u vecini slucajeva desi da dobijam informacije o istoj sa razlicitih strana. Oduvek sam volela da citam, ucim i istrazujem pa mi tako i ovo pisanje pricinjava veliko zadovoljstvo. Jos sam srecnija ako moji tekstovi otvaraju neke nove vidike. Pisala sam o razvodu. Meni je ta tema neiscrpna jer mislim da uvek imamo jos nesto da dodamo-   roditelji, deca sa kojom radim, ja kao aktivni posmatrac. Kada se donese odluka o razvodu braka ili prekidu zajednickog zivota, partneri su vec u jako stresnom period, jer nije nimalo lako doneti takvu odluku. To znaci da neko koga ste voleli ili   vam je puno znacio, vise nece biti tu kad se ujutru probudite. To znaci da vise necete imati kod kuce nekog sa kim cete deliti i srecu i tugu. To znaci da se jedan deo zivota zavrsava na jako stresan nacin. Kako nisam bracni savetnik, vec decji psihoterapeut o razvodu ne mogu toliko da pisem iz ugla odraslog, koliko mogu iz ugla dete...

Pre nekog vremena procitala sam tekst o razvodu, o tome kako muskarac kada se razvede od svoje supruge, ustvari se razvodi i od svoje dece – jeste tacno u nekim slucajevima. Ja sam dete koje je bioloski otac ostavio, zato sto je zapravo ostavio moju mamu. Kroz praksu i svoj kratak zivot videla sam gomilu razlicitih vrsta razvoda da sam u jednom trenutku pomislila: ” Pa da, svi smo mi razliciti, zato postoji ovoliko razlicitih vrsta brakova.” Nazalost, mnogo vise sam se susretala sa “teskim” razvodima (zbog svoje profesije) nego sa razvodima u kojima se supruznici sve lepo dogovore i niko ne bude povredjen (ili je to samo slika za spoljni svet). No, razvod je za mene rastanak dvoje ljudi koji su neki vremenski period proveli zajedno, imaju zajednicku proslost, sadasnjost i buducnost. Bilo je tu mnogo lepih trenutaka, puno kompromisa (jer to je sastavni deo svakog odnosa), prepirki, svadja, ubedjivanja- ali sve je to bilo lepo do jedne tacke kada dvoje odraslih i zrelih ljudi s...