Terapija Igrom

Zivela sam na jako lepom mestu u Beogradu- blizu Dunava i Kalemegdana, mnogo mi znaci blizina vode i zelene povrsine. Odrasla sam u malom gradu na jugu Srbije i veliki sam ljubitelj prirode i svega prirodnog. Sa druge strane, to su jako dobra mesta za opservaciju porodicne atmosfere, odnosa roditelja sa decom, odnosa medju roditeljima, odnosa medju decom. No, zelim da zapocnem veliku, bitnu i opsirnu temu znacaja oca u zivotu deteta. Gde se ova ideja rodila?  Par godina unazad primecujem da sve cesce vidjam tate sa decom u parku, u setnji, ispred zgrade, vode ih na razlicite aktivnostu. Tate su mi se jako cesto javljale pre prvog zvanicnog susreta dok sam radila kao decji psihoterapeut u Beogradu. Razmisljam o tome kako se vremena menjaju..dosli su i dolaze neke nove tate, koje su po mom misljenju direktnije ukljuceni u zivot svoje dece, nego ocevi mojih generacija i generacije roditelja moje mame. Nije mi cilj da pravim poredjenje mog tece kao oca i mog deke kao tate jer i...

U mom privatnom i profesionalnom zivotu sve se vrti oko afektivne vezanosti, i danas zelim sa vama da podelim jedan slucajan susret sa mojom prijateljicom, koja je inace vaspitacica i radi sa decom mladjeg uzrasta koji je inace moj omiljen.   Ne razmenjujemo sve sto nam se dogodi na poslu jer nemamo potrebu, moramo toliko toga da pomeneno i podelimo iz nasih zivota jer se ne vidjamo cesto. Kada pricamo o poslu najcesce pricamo o tome koliko je bitna rana intervencija i timski rad, a pod tim podrazumevamo zajednicki rad roditelja i profesionalaca koji rade sa decom. Roditelji ukoliko ste u nedoumici pitajte nekog za kog znate da radi sa decom, kolege ukoliko primetite nesto ne cekajte, odmah podelite svoje misli i razmisljanja sa roditeljima dece, jer niko ih ne poznaje bolje. Neke saradnje sa roditeljima su mi bile kao povetarac lagane, neke su mi bile malo teze i napornije jer svi smo mi razliciti, a meni je najbitnije da imamo isti cilj- DA POMOGNEMO JEDNI DRUGIMA.  ...

U poslednje vreme sam puno posmatrala i ucila. Nekako mi se ponovo nametnula tema odnosi i granice, sto privatno, sto poslovno. Prosla sam jos jednu edukaciju koja se odnosi na rad sa decom i roditeljima, koja spaja dve moje omiljene teme afetivnu vezanost i igru . Na edukaciji sam upoznala puno divnih kolega, ali nekako se ispostavilo da vazi ona da se najvise obradujem ljudima iz ex-Yu, tako je bilo i ovog puta, upoznala sam i neko vreme provela sa dve divne koleginice iz Hrvatske. I po ko zna koji put shvatila da postavljamo granice tamo gde nema potrebe da postoje, a da ih ne postavljamo na pravom mestu i u pravim situacijama. Sta je to u ljudskoj prirodi? Roditelji mi se cesto javljaju sa problemom postavljanja granica i doslednosti u odrzavanju istih i ovaj problem ne poznaje i ne priznaje prostorne granice. Sa ovim problemom se srecu roditelji i u Srbiji i u Italiji i u Americi i u Australiji. Ne mislim da je tesko postaviti granice koliko je tesko biti dosledan u njiho...

NEKOLIKO PREPORUKA UKOLIKO RADITE ILI POZNAJETE DETE SA SELEKTIVNIM MUTIZMOM PODRZAVAJUCA OKOLINA - to je ono sto im je neophodno! 1.       Ukoliko ste vi vaspitac ili ucitelj a imate djaka sa selektivnim mutizmom, izbegavajte svakodnevno postavljanje pitanja DA LI CE DANAS RAZGOVARATI SA VAMA? ili poklanjati posebnu paznju njihovom problem. Deca sa anksioznim poremecajima, narocito deca sa selektivnim mutizmom ne vole da im se poklanja posebna paznje jer imaju osecaj da su u centru paznje a to im nikako ne prija i jos vise povecava njihov strah. 2.       Njihova samosvest je na jako visokom nivou i ne zele posebnu paznju. ZELE TRETMAN KAO I SVA OSTALA DECA . Oni su jako dobri posmatraci, zato vodite racuna kako im se obracate i kada pricate o njima. 3.       NE POSTAVLJAJTE IM DIREKTNA PITANJA! Ponekad vaspitaci i ucitelji (iz najbolje moguce namere) postavljaju direktna pitanja u nadi da ...